Opet sam vas iznevjerila.
Nemam inspiracije...
Sigurna sam da ću se jednom vratiti,ali kasnije. Sad vas ostavljam da pročistite mozgove od svih mojih priča i ispraznite prostor za novu,koju ću ovaj put sigurno dovršit.
I dalje čitam vaše priče,tako da javite za novo.
Još jednom,žao mi je.
Volim vas.
Chapter 4
„Zašto si se ti uostalom doselio tu?“ – pitala sam ga.
„Roditelji su mi se razveli i sud je odlučio da živim s majkom. Ona je rodom odavde, tako da se odlučila vratiti tu“ – započeo je svoju priču. „Nije mi se baš svidjela odluka, ali nisam imao izbora“
„Više voliš Finsku?“ – pitala sam.
„Pa, zapravo da. Vežu me lijepe uspomene, a i više volim finski koji ovdje nemogu upotrebljavati. Uz to, puno mi je draže vrijeme provoditi s ocem...“
„A znam. Tako je i meni, i ja više volim hrvatski jezik i Hrvatsku iako je mala i primitivna država“ – rekla sam.
„A zašto si se ti doselila tu?“
„Moj tata je inaće rođen tu. Išao je na razmijenu učenika i upoznao je moju mamu, tako da je ostao. Nakon par godina vjenčali su se i dobili dijete. Mog...brata. Zatim i mene.
Bilo mu je samo 11 godina. Doživjeli smo prometnu nesreću. Mi smo preživjeli, ali on nije. Sijećam ga se iako sam bila dosta mala...
Kako bilo, roditelje je sve previše podsijećalo na njega, tako da smo se preselili tu“ – duboko sam udahnula.
Pogledao me, ali nije znao što bi rekao.
„U redu je“ – složila sam nekakav osmijeh.
„Stvarno mi je žao zbog tvog brata“ - rekao je.
„Da, i meni je“
„Nego, imaš još braće i sestara?“ – pitao me.
„Ne, ali mama mi je trudna. Ti?“
„Imam mlađu sestru.“ – nasmijao se.
„O, da. Imat ću i ja. Ne želim niti znati što me čeka“ - i ja sam se nasmijala.
„Zbilja ne želiš“
(...)
Sjedili smo na klupi u parku i nastavili razgovor.
Prešli smo na vedrije teme i bilo nam je poprilično zabavno.
Nikad se nisam toliko ismijala sa nekom osobom i osijećala se tako ugodno.
Došli smo do dijela parka gdje su bile ljuljačke, tobogani i slične sprave. Ja sam naravno sjela na ljuljačku, a on na drvene stepenice tobogana koji se nalazio tik uz ljulju.
Nakon nekoliko minuta ustala sam i sjela do njega.
Sjedili smo i šitjeli kao da smo iskoristili sve teme.
Odjednom smo se zagledali jedno u drugo, ali nismo ništa učinili.
Sviđao mi se, sigurna sam, ali mislila sam da je bolje pričekati.
Bilo je dosta kasno kad smo krenuli prema kući. Otpratio me do ulaznih vrata.
„Bilo mi je prelijepo“ – rekao je.
„Da, i meni“ – Osjetila sam da se crvenim.
„Nadam se da ćemo se još naći.“
„Da.“
Okrenuo se i otišao, a ja sam ušla u kuću i zatvorila vrata za sobom.
***
Ujutro me probudilo zvono mobitela. No krasno pomislila sam. Uzela sam mobitel u ruke i javila se.
Stisnula sam zelenu tipku na tipkovnici, ali zvono je i dalje zvonilo.
Napokon sam shvatila da je to budilica.
Živčano sam tresnula mobitelom o pod.
Zašto zvoni zvonom koji koristim kad me netko zove? I to u...4 sata ujutro!?!
U tom trenutku u sobu je uletjela mama i počela pjevati pjesmicu 'Sretan rođendan'.
„Kako ću te ubit!“ – rekla sam, ali sam se i nasmijala.
Ispjevala je pjemicu, a zatim mi po tisućiti put ispričala priču kako sam se ja rodila.
Nakon toga se vratila u sobu i nastavila sa spavanjem.
Ne znam kako, ali i ja sam ponovo uspijela zaspati.
Probudila sam se negdje oko deset.
Ustala sam i otišla u dnevni boravak gdje mi je mama ponovo ispjevala pjesmicu i ponovno ispričala onu priču.
Tata mi je također čestitao, ali manje uzbuđen. Dali su mi 3 kutijice u kojima su bili pokloni.
Bili su zamotani u Hello Kitty omot i svaki je imao mašnu drugačije boje.
Otvorila sam prvi sa zelenom mašnom i u njemu našla plavi iPod.
Cimnula sam od sreće.
Zatim sam otvorila drugu sa zelenom mašnom. Ona je bila malo veća i kad sam je otvorila našla sam hrpu savršene robe.
U trećoj, sa crvenom mašnom nalazile su se naočale za vid.
Nije neki poseban dar, ali sam ih zbilja trebala.
Na dijelu gdje je bilo staklo, okvir je bio crn, a na drugom dijelu bijel.
Izljubila sam ih zbog darova te otišla u kuhinju napraviti pahuljice.
Pojela sam i nazvala Hayley. Dogovorile smo se naći na igralištu.
Sunce je pržilo, a ja sam hodala po vrelom betonu.
Kad sam došla do igralište, nje još nije bilo. Sjela sam na najviše tribine.
Nakon 10-ak minuta, došla je.
„Sori. Brat me nije puštao, pa sam smišljala izgovor. Rekla sam mu da ću mu dovest Ben10-a“ – nasmijala se, a i ja sam.
„Ma sve ok. Gdje ćemo?“ – pitala sam.
„Mislim da će utakmica ovdje za 10-ak minuta“ – rekla je.
„Aha, ostat ćemo?“ pitala sam.
Već se grupica ljudi poela skupljati na terenu.
„Ako ti se da..“ – namignula mi je.
Znala je da ću ostati radi nje. Njoj se sviđao Mike. Dečko koji je bio godinu stariji od nas. „Mislim da već znaš šta ću reći“
(...)
Utakmica je završila a ja iskreno nisam znala ni tko je igrao, ni tko je pobjedio.
„Ej, idem se ja samo javiti dolje...“ Otrčala je niz tribine.
„Hej“ - začula sam glas do sebe.
Josh je sjedio na klupi pored mene.
„Ej“ – iznenađeno sam rekla. „Nisam te uopče vidjela“
„Ma nema veze. Nego, jesi možda....“ – prekinula ga je Hayley.
„Op, op. Vas dvoje nešto opasno mutite?“ nasmijala se.
„Daa. Baš pričamo kako bi bilo zabavno da se za koji mjesec vjenčamo. Pa znaš ono, djeca i to...“ – sarkastično sam rekla. „Nego, ti si meni nešto počeo govoriti?“ – pitala sam Josha.
„Ma nije bitno“ Složio je nekakav osmijeh.
***
Oko jedan sat došla sam kući. Očito baš na ručak.
„Gdje si ti cijelo jutro?“ – pitao me tata kad sam sjela za stol.
„Vani s Hayley“ – rekla sam stavljajući hranu u tanjur.
„Nije ti palo na pamet da se javiš?“
„Zaboravila sam“
„E pa sljedeći put se potrudi da NE zaboraviš“ – rekao je nekim čudnim tonom koji prije nisam čula od njega.
Samo sam prešla pogledom preko njega i započela s jelom.
--->KRAJ 4. DIJELA<---
Ovaj dio duži je nego ijedan. Krivo je moje selo bez interneta i inspiracija. =P
Nadam se da vam nije bilo mrsko čitat. =)
Nadam se da vam nije bilo mrsko čitat. =)
Chapter 3
Ustala sam i ugasila ju. Otišla sam do WC-a i tamo obavila sve potrebno, obukla se i sišla u dnevni boravak.
Tata je sjedio na ogromnom kauču i čitao neke novine, a mame nije bilo. Malo samo okom prešla preko kuhinje, ali ju ni tamo nisam ugledala.
''Gdje je mama?'' upitala sam tatu kad je nisam mogla nigdje naći.
''Otišla je do trgovine, trebala bi doći svaki čas.'' rekao je, a zatim se neprimjetno nasmijao. Ili je bar on mislio da je neprimjetno.
Pogledala sam ga nekim čudnim izrazom lica i otišla do kuhinje.
Spremila sam si neki jadni sendvič i sjela u dnevni boravak. Na televiziji se vrtjela neka glupa emisija.
Gledala sam u nju, a zapravo nisam uopče pratila. Nakon par minuta sam se trznula i prebacila program.
Prošlo je dugo dok nisam čula kako se vanjska vrata kuće otvaraju. Da, došla je mama. Gospođa Faith Green.
Ušla je u kuću, i po običaju bacila ključeve na stol. Donjela je... Svašta nešto.
Bile su joj pune ruke i u ja sam navalila na sve te vrečice i prije nego što ih je ostavila na stolu.
Večinom su tu bile stvari za bebu. Ali one koje se mogu koristiti u slučaju bilo kojeg spola.
Bilo je stvari za nju, za tatu, za kuću ali i za mene.
Bilo je nešto robe i nešto onih stvari za kosu. (mašnice, obruči...)
Isprobala sam svu robu i sve posložila po sobi.
Kad sam bila gotova s tim slaganjem, sjela sam u dnevni i ponovo se bacila na gledanje TV-a.
Mama je sjela kraj mene.
''Dobit ćešš... seku.'' nasmijala se, a ja sam ju zagrlila.
''I samo da znate, zvat će se Lindsay!'' podigla sam nos, ali sam se u istom trenutku nasmijala.
''Dogovoreno.'' pružila mi je ruku koju sam ja prihvatila.
Nakon nekog vremena zazvonio mi je mobitel.
''Halo?'' javila sam se.
Nisam dobila odgovor s druge strane. ''Halo?!'' ponovila sam.
''Ej. Bok. Josh je...''
''Ei, bok. Ti si.'' rekla sam a srce je počelo ubrzano udarati.
''Mislio sam... Ovaj... Da izađemo. Ako hoćeš.''
''Daaa. Mislim, da. Može.''
''U 8?'' pitao je.
''Može. U 8.'' blago sam se nasmijala.
''Okay. Onda, vidimo se.''
''Vidimo se.'' rekla sam i spustila slušalicu. Par puta sam ponovila ''ToToTo!'' a onda sam se skulirala.
Nazvala sam Abby, Vanessu i Hayley i dogovorila se s njima naći u malenom parku blizu moje kuće.
Ja sam po običaju kasnila, a meni je bilo najbliže doć. Mislim da je to i bio razlog mog stalnog kašnjenja. Precijenila bi svoju brzinu.
''Tko se to pojavio! Wuuhuu!'' sarkastično je dobacila Hayley.
''Sorii. Malo kasnim. Ko uvijeek..'' pogledala sam prema gore.
''Love is in the air, a?'' zezala je Vanessa.
''Možda.. Il se bar nadam.'' nasmijala sam se.
''Pa ko je koga zvao?'' oglasila se i Abby.
''Pa on mene...'' rekla sam.
''Love IS in the air!'' Vanessa je ovaj put odlučno rekla.
''Da, da.'' nasmijala sam se.
Sjedila sam s njima u parku dosta dugo, dok nisam shvatila da je 7 sati.
''E ja se moram spremat...''
''Ajde, ajde. Sretno!'' povikale su sve 3 dok sam ja već bila na putu prema kući.
Ušla sam u kuću i odmah odjurila u sobu.
Obukla sam uske crne hlače, žutu majicu i na kosu stavila veliku žutu mašnicu.
Ništa pretjerano, baš onako kako se osjećam udobno.
Stavila sam crnu olovku i neke malene naušnice.
Sve to oduzelo mi je pola sata. Taman još dok sam kosu namjestila.
Natapirala sam ju, a šiške složila sa strane.
Bila sam spremna točno u 8.
Netko je pozvonio, a ja sam sjurila niza stepenice da nebi netko otvorio prije mene.
Otvorila sam, a on je stajao ispred vrata.
''Ajde samo sekundu, stani tu dolje ispred ograde dok se ja javim svojima, molim te.'' rekla sam kad sam otvorila, a on se spustio ispred vrata ograde.
Ušla sam u dnevni i rekla svojima da idem van.
Izašla sam, a srce je počelo nekontrolirano udarati...
--->Kraj 3. dijela<---
Chapter 2
Nakon par minuta još nitko nije otvorio. Okrenula sam se i ponovno izašla van na kišu.
Nazvala sam Vanessu.
''Hallo?'' začula sam glas s druge strane linije.
''Ej. Ja sam.'' odgovorila sam joj.
''Jesi ti dobro?'' vjerovatno je osjetila nešto po mom glasu. Mrzim to što me tako dobro poznaje.
''Pa i ne baš...''
''Gdje si?'' pitala me.
''Ispred zgrade. Nema nikoga kod kuće, a nisam ni ključ uzela.'' Da, koju ja pamet imam.
''Dođi do mene.''
''Evo me.'' rekla sam i poklopila.
Šetala sam do nje po onom pljusku koji očito nije imao nikakvu namjeru da prestane.
Bila sam mokra do kože kad sam stigla ispred njenih vrata. Stisnula sam maleno, bijelo dugme koje se nalazilo na vratima, a služilo je kao zvono.
Otvorila mi je njena mala sestra i pogledala me sa čudom kada je vidjela da sam onako mokra.
''Cta ti ce decijo?'' pitala me širom otvorenih očiju.
Nasmijala sam se i čučnula tako da budem njene visine. ''Zaboravila sam kišobran. Gdje je Vanessa?''
''Evo me.'' začula sam Vannesin glas i ugledala ju iza Nicole(njezine mlađe sestre).''Uđi. Idemo u moju sobu.'' Krenula je u kuću, a ja za njom.
Zavalile smo se na krevet u njenoj sobi i ja sam joj sve ispričala.
Prvo za mamu, a onda i za Josh-a.
''A daj. Nije ti to tako loše. Mislim to sa mlađom sestrom ili bratom.'' Očito me pokušavala utješit.
''A znam. Ali opet.'' slegnula sam ramenima.
''E da, i taj...'' pogledala me pogledom kakoseonozove.
''Josh.'' nasmijala sam se.
''E da taj. Ko je on uopče?''
''Pa ne znam. Danas smo se...sreli jel. Ali čini se baš dobar.'' okrenula sam se na leđa i zagledala u strop.
''Ti si pukla.'' nasmijala se i napravila isto što i ja. Okrenula se na leđa.
''Čini ti se.'' nasmijala sam se.
''Love is in the air.'' bocnula me u rame.
''Zašto mi se ovo događaa!?'' zaderala sam se.
''Tiše malo! Mama je stavila Nicole spavat. A ako se probudi, morat će bit tu s nama.'' slegnula je ramenima, a ja sam se stišala, ipak je bolje dok spava.
''Da. Da. Tiha samm.'' prošapćala sam na što se ona nasmijala.
Pričale smo dugo. Bila sam užasno zahvala što ju imam. Mogla sam s njom pričati satima, kad sam užasne volje ili kada sam najsretnija. Naravno, bilo je tu još prijatelja. Hayley i Abby su također uvijek bile tu...
Bilo je poprilično kasno kada sam krenula prema kući.
Stala sam ispred vrata, prekrstila se dva puta i pozvonila.
Nakon par trenutaka netko je povukao kvaku i vrata su se otvorila. Ispred njih se našla mama i u istom joj trenutku zaronila u zagrljaj.
Ušli smo u kuću. Tata je sjedio na kauču. Nas dvije smo sjele kraj njega i započeli razgovor.
Prvo sam se ja ispričala za svoje postupke danas, i za to što sam otišla i cijeli dan se nisam javila.
Na moje čudo, oni se uopče nisu naljutili.
Zatim smo prešli na maminu trudnoću. Mislim da sam to pomalo počela prihvaćat. Što je tu je sada.
''Brata ili seku?'' pitala sam znatiželjno.
''Ne znamo još. Prerano je.'' mama se nasmijala.
Složila sam neku glupu facu, na što su se i ona i tata još više nasmijali.
Nakon raspravljanja pogledali smo svi skupa neki film i svako je otišao u svoju sobu.
Iako je bilo dosta kasno, nije mi se spavalo.
Počela sam prebirati po knjigama koje su se nalazile na crnoj, visećoj polici i našla knjigu pod nazivom U tami; Fear Street.
Obožavala sam Fear Street pa sam sjela na fotelju u kutu sobe i počela s čitanjem.
Knjiga je bila savršena. Pročitala sam sve za sat vremena.
Već mi se pomalo počelo spavati. Spremila sam knjigu na stranu na kojoj su se nalazile pročitane. Obukla sam svoju pidžamu na Sponge Bob-a, ugasila svijetlo i legla u krevet...
---> KRAJ 2. DIJELA <----
Chapter 1
Ja se prije svega ispričavam svima!
Ovo je moja 5 ili 6 priča, i prije ove nijednu nisam dovršila.
Nijedna mi se ne sviđa i nakon nekog vremena izgubim smisao. Totalno izgubim inspiraciju.
Ja se iskreno, i preiskreno nadam da se to zaista neće dogoditi s ovom i da će ovo biti napokon jedna priča koju ću napisati do kraja. (=
Ovo je moja 5 ili 6 priča, i prije ove nijednu nisam dovršila.
Nijedna mi se ne sviđa i nakon nekog vremena izgubim smisao. Totalno izgubim inspiraciju.
Ja se iskreno, i preiskreno nadam da se to zaista neće dogoditi s ovom i da će ovo biti napokon jedna priča koju ću napisati do kraja. (=
Bio je prvi dan ljeta, a kiša je lijevala kao iz kabla. Sve ulice bile su mokre i puste.
Sjedila sam na prozoru i gledala kišu koja je svima upropaštavala dan.
Netko je pozvonio na vrata i ja sam se naglo prenula. Vučeći kućne papuče po podu, došla sam do vrata i otvorila ih.
''Faith Green?'' upitao je neki čovjek. Očito je bio dostavljač.
''Ne. Ja sam joj kćer.'' odgovorila sam gledajući u paket koji je imao u ruci.
''Aha. A možeš li joj predati paket?''
''Naravno.'' rekla sam, a on mi je već predao paket i pokazao na mjesto gdje treba potpisati. Potpisala sam i on mi se ljubazno zahvalio, još me jednom podsjetio da ga predam mami, okrenuo se i otišao.
Zanimalo me što je unutra, ali nisam htjela otvarati. Pričekat ću mamu pa ću vidjeti kad ona otvori.
''Melaniee. Došla sam.'' začula sam mamin glas, a zatim i bacanje ključa na stol.
Spustila sam se niz stepenice do nje. ''Došao ti je neki paket. Nisam otvarala.'' pokazala sam rukom na paket koji se nalazio na stolu.
''Otvorit ću ga kasnije.'' rekla je, a po glasu joj se čulo da je dosta umorna. A baš me bilo zanimalo što je unutra. Nema veze. Vidjet ću kasnije.
''Imam iznenađenje za tebe.'' rekla je sa nekim sretnim glasom.
''Da...?'' širom sam otvorila oči i pogledala ju.
''Pričekat ćemo da ta...'' nije ni dovršila kad se začulo povlačenje kvake. ''Izgleda da ne trebamo čekat.'' nasmijala se, a tata je ušetao u prostoriju.
''Mama ima iznenađenje.'' rekla sam.
''A da?'' zbunjeno ju je pogledao.
''Sjedite.'' pokazala je rukom na stolice, a mi smo sjeli. ''Mi...dobit ćemo novog člana.'' Šta je ona rekla?
''Kakvog..novog člana?'' tek sad je bio zbunjen.
''Trudna sam.'' na ove riječi sam se ustala sa stolice i blijedo je pogledala.
''Ti si šta!?'' širom sam otvorila oči i pogledala ju zbunjeno.
''Znam da vam je šok, ali...'' Izjurila sam van.
Samo nam je još ovo trebalo. Ona je trudna! Za par mjeseci će tu biti još jedno malo derište i budit me svako jutro u 5 ujutro, neće mi davat mira. Odrastat će i šetati zamnom. Neću imati privatnost.
Ukratko. IMAT ĆU MLAĐEG BRATA ILI SESTRU!
Ovo nam stvarno nije trebalo. Pa trebali smo biti MALA, sretna obitelj.
Šetala sam po gradu koji je bio gotovo pust.
Kiša je još uvijek padala, a od sunca nije bilo traga. Dan je izgledao kao prvi dan Jeseni.
Jesensko vrijeme u gradu, ali i u meni.
Kroz glavu su mi se samo motale njene riječi. Trudna sam.
Sjela sam na mokru klupu u nekom parku i pustila kišu da pada po meni.
''Gospođice..'' čula sam nečiji glas iza sebe. Okrenula sam se i ugledala nekog dečka. Imao je tako savršene oči. Na trenutak sam se zagledala.
''Zašto stojite tu na kiši?'' pogledao me začuđeno.
''Pokušavam razbistriti misli...'' maknula sam pogled s njega.
''Slobodno se pridružim?'' ponovno me pogledao. Imao je tako topal pogled, tako savršen.
Ipak sam malo okljevala, ali sam na kraju popustila. ''Naravno.''
Sjeo je kraj mene i maknuo kišobran. ''Ionako ničemu ne služi.'' promrmljao je i bacio ga negde u stranu.
''Oprosti, nisam se ni predstavio. Ja sam Josh Laakkonen.'' nasmijao se nakon što je rekao svoje prezime.
''Tvoje prezime...Finsko?'' upitala sam pomalo začuđeno.
''Da. Inaće sam iz Finske, doselio sam se ovdje nedavno.''
''Aha. Pa..Kul. Ja sam Melanie Green.'' blago sam se nasmijala.
''Ti si odavde? Iz Nashvilea?'' upitao je.
''Pa...Zapravo ne. Moj tata je odavde, ali mama je iz Hrvatske. Živjela sam tamo kao mala, ali sam došla ovde već odavno.''
''Aha. Lijepo.'' ponovno se nasmijao i pogledao me najslađim pogledom na svijetu.
Pričali smo još neko vrijeme i razmjenili brojeve, a onda sam ja morala kući.
Nisam se baš na lijep način rastala sa mamom...
---->KRAJ 1. DIJELA<----